Subvencije strancima: Zloupotreba koliko hoćeš

Nemanja Nenadić kaže da je Transparentnost Srbija ustanovila da je na razne načine došlo do povrede pravila dodele subvencija stranim investitorima, a da neki ugovori nisu davani ranije na odobravanje Komisiji za kontrolu državne pomoći. Glavna urednica Biznisa i Ekonometra Radojka Nikolić podseća na Zamber i Muru i kaže da ima dosta zloupotreba.

Nemanja Nenadić pojašnjava da je 860 miliona evra ukupan iznos celokupne državne pomoći za poslednju godinu za koju postoji izveštaj, a to uključuje, pored pomoći investitorima i subvencije u poljoprivedi i neke druge oblike.

Transparentnost Srbija se bavila, kako kaže, i radom Komisije za kontrolu državne pomoći i koliko se ispituje svrha davanja subvencija. Kao izvor podataka su nam služila rešenja na sajtu te komisije, ali i mediji, rekao je.

Pratili smo izbornu kampanju i ono gde su političari išli da otvaraju preduzeća, dodao je Nenadić.

Kako je rekao, ustanovili su da je na razne načine došlo do povrede pravila - na primer u slučaju dodele subvencije za Geoks. "Izgleda da su dobili više pomoći nego što su propisi u tom momentu dopuštali. Ne možemo da tvrdimo izričito, jer nisu svi dokumenti objavljeni, a Komisija za kontrolu državne pomoći se o tom ugovoru izgleda nije izjašnjavala", naveo je, dodajući da im nisu dostavili tražene podatke.

Druga vrsta kršenja zakona je nešto što je izašlo iz dokumenata koje smo dobili, kaže: "Komisija za kontrolu državne pomoći rešava o nekim subvencijama novijeg datuma, a onda se ispostavi da su ta ista preduzeća dobijala pomoć između 2010. i 2013, a da to nije prijavljeno... Nije problem u duplim davanjima, već jednostavno ugovori nisu davani na odobravanje komisiji. A komisija nema zakonske mehanizme da unapred ustanovi ko je sve dobio pare, već zavisi od toga da li će Ministarstvo ili drugi davalac državne pomoći da im se obrati". Kako je dodao, to se desilo u slučaju davanja subvencija preduzeću NCR. Ali, nisu ti investitori kršili zakon, nego država, ističe Nenadić.

On navodi kao glavni problem to da nije rešeno ključno pitanje da li je ovo dobar model ili nije, i posebno ističe to što nikad nije bilo dovoljno dobre rasprave o tome.

Podseća da su Dinkić i Sertić ranije "branili" taj model govoreći da će se novac višestruko vratiti. Nikad nije bilo priloženo kako sam taj mehanizam funkcioniše, pa ako funkcioniše - da se ceo budžet uloži, ako se vraća na primer četiri puta, dodaje.

Radojka Nikolić za Komisiju za kontrolu državne pomoći kaže da - kao da rade u ilegali. Njihov posao bi morao da bude javan, ipak su to javna sredstva, budžetska sredstva, i mora da ih kontroliše javnost, navodi.

Kaže da se o njihovom radu može saznati jedino ako se ode na njihov sajt, a da nema izveštaja Transparentnosti, javnost ne bi bila upućena.

"Kad je reč o samim subvencijama, nije to samo naš problem, ne dajemo samo mi subvencije. Gotovo sve zemlje u tranziciji su davale subvencije i uvek je to bilo sa aferama... To je podložno koruptivno područje", navodi Nikolićeva.

Nikolić: Setimo se Zambera i Mure, nečuveno

Kad su u pitanju dodele subvencija, Nikolićeva ocenjuje da tu "ima zloupotreba koliko hoćete". Kao dva najupečatljivija primera pogrešno datih subvencija preduzeću Zamber u Vranju i Muri u Pirotu.

Što se tiče Zambera iz Vranja, podsetila je da se to dogodilo 2008. godine, kada se pojavio čovek koji je naveo da će zaposliti 2-3.000 ljudi, angažovao lokalnu firmu da izvodi neke radove, dobio subvenciju, milione i koji je nestao. Kako dodaje, vođeni su sudski procesi i ništa... 

Drugi primer je od jeseni 2012. godine, kada je Aha Mura kupila "Prvi maj" iz Pirota. "To je nečuveno šta se dogodilo. "Prvi maj", nekada gigant al sve to da zaboravimo, prodat je za dva miliona i 100 hiljada dolara  Muri, a država joj daje subvenciju od 6,5 miliona evra... Ona praktično ne unosi dinara... A osim toga, još jedan trik, da Mura može da dobije subvenciju, svi radnici privremeno daju otkaz, idu na Biro rada, pa ih onda sa Biroa rada sutradan prijavljuju kao novozaposlene... A pri tom se deset godina zna da je Mura pred bankrotstvom", ističe Nikolićeva.

Ona je dodala da se stvari uvek postavljaju tako, i u prošlosti, da neki ministri dovode, lično dovode tog nekog investitora. "Kad ga lično dovodi, nešto mu je i lično obećao", navodi Nikolićeva, dodajući da tu o transparentnosti nema govora.

Kad ga lično dovodi, nešto mu je i lično obećao
Nenadić smatra da nije više pitanje ko je na vlasti u kojoj opštini što se tiče raspodela subvencija, jer se njima, kako navodi, manipuliše politički na nacionalnom nivou. Nije bitno gde je fabrika otvorena, o tome će se u medijima pričati danima, i prenostiti ono što neko ko je došao da otvori rekao, kaže Nenadić.

Govoreći o tome koliko je bitno da sve bude transparentno, Nenadić kaže: "Taj novac nije pao s neba, s njim bi možda oni vlasnici preduzeća koji plaćaju porez zaposlili isto toliko ljudi".

Nikolićeva dodaje da nije dovoljno da to sve bude samo vidljivo, već je potrebno da se zna da li je i dobro.

Nenadić je naveo i da je Komisija za kontrolu državne pomoći od februara više ne razmatra individualne ugovore i da oni idu bez kontrole. "Loše je za javnost je to što se ugovori nigde ne pojavljuju. Ranije, ti ugovori koji se nisu objavljivali, mi smo njihov sadržaj mogli da vidimo iz Rešenja Komisije za kontrolu državne pomoći, jer ih je ona razmatrala, a sada ni toga nema i otvara nam pitanje objavljivanja zaključaka Vlade, objavljivanja ugovora, objavljivanja nalaza revizora... Obaveza je da se rade revizije toga da li je investitor ispunio obaveze. I to je nešto što bi trebalo da se objavi. Nema čak ni ukupnog izveštaja za dodeljenu državnu pomoć za celu 2016. godinu", kaže Nenadić.

On kaže da osim u jednom slučaju, od dvadesetak, nisu došli do podatka da su kriterijumi za subvencije kršeni.

Ali, naveo je primer Mei Te iz Obrenovca, i rekao da je država tu pokazala koliko se vodi računa o sistemu odobravanja, jer je Ministarstvo u novembru zaključilo ugovor i ušlo u to sve i pozvalo se na to da je Komisija odobrila, a ona je tri i po meseca kasnije odlučivala o tome, u februaru.

Radojka Nikolić napominje da pravila važe i za domaće i za strane kompanije. Jednako pravo učešća imaju i strani i domaći investitori, problem je što domaći nisu mogli da ispune uslove, koji su se menjali s godinama, da učestvuju, navodi.

Kod nas se uvek gledalo da dajemo straancima, jer su oni dobijali više publiciteta u javnosti, kaže Nikolićeva.

Potrebna su bila velika ulaganja 2010. godine, i te uslove nisu mogli domaći investiotri da ispune, pojašnjava Nikolićeva. Danas su ti kriterijumi sniženi. "Ako domaći investitor uloži 100.000 evra i zaposli više od 10 radnika, on može da dobije subvencije", navodi.

Nikolićeva dodaje da se postavlja pitanje i veličine subvencija, kako se dodeljuju, zašto neko dobije 9 ili 10 hiljada na neko tri...

"Najbolje je da nemamo subvencije, jel ih daju Francuska ili Nemačka? Nego bogata zemlja dolazi ovde po subvencije, i da proizvodi ovde po daleko nižim platama, nego što bi davali svojim radnicima u Nemačkoj... Najbolje je da stvorite takve uslove za poslovanje da ne morate nekoga da vučete za rukav, jer će videti sam svoje interese, jer ćete mu dati niže poreze, jer će imati garantovano sudstvo koje će da reaguje promptno, neće se sporovoi dugo voditi, jer će imati takav ambijent da sve administrativne stvari završava brzo, da se to ne vuče godinama... Kad takve uslove napravite, zašto biste davali novac, oni će da trče sami, zašto trče u Monte Karlo... Zato što ime je povoljno", zaključuje Nikolićeva.

Dnevni list Danas je pre nekog vremena objavio podatke Nacionalne Nacionalne službe za zapošljavanje od 2011. do 2013. Godine da je država subvencionisala otvaranje 7.732 radna mesta. Danas u tim firmama radi 2.058 ljudi, odnosno 27% dok je preostalih 73% ostalo bez posla.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: