Tri puta širi, pet puta jeftiniji i ostale maštarije na vodi

Najstariji most u glavnom gradu završiće, sva je prilika kao kolateralna šteta projekta „Beograd na vodi“.

Tramvajski most, posle Drugog svetskog rata poznatiji i kao Nemački, će prema najavama gradskih čelnika ustupiti mesto većem, lepšem i verovatno „starijem“ mostu.

Kao zvanični razlozi navedeni su saobraćajni, bezbednosni i estetski, a ono što jeste prećutano, je njegova blizina mega uzurpatorskom projektu na Savamali, zbog čega bi prema planu „novi simbol Beograda“ trebalo da nastane na zgarištu starog simbola, čime bi Beograd zauvek izbrisao deo svog nasleđa.

Ovaj most, koji su 1942. sagradili nemački okupatori, iako nevelik i daleko manje impozantan u odnosu na ostale mostove u Beogradu, nosi istorijsku težinu oličenu u priči o njegom spašavanju tokom oslobođenja, oktobra 1944. godine.

Tada je Miladin Zarić, učitelj iz obližnje Karađorđeve ulice u avanturi dostojne filma, ašovom prekinuo žice detonatora, spasio tada jedini most preko Save i omogućio oslobodiocima da nastave poteru za nacističkim osvajačima.

Za ovaj herojski čin i istorijsko nasleđe trebalo bi da postoji sluh i vizija za izuzetan i turistički potencijal, što jedan od retkih preteklih ratnih mostova sa pomenutom dramatičnom pričom jeste, a ne npr. bezlični šoping centri.... Možda bi čak i nekima iz budućih zgrada Beograda na vodi lepše bilo da pored imaju autentično istorijsko nasleđe umesto nečeg novokomponovanog.

Takođe, sigurno je da za mnoge Beograđane ovaj most ima posebnu vrednost, na njega gledaju sa ponosom i ideja njegovog rušenja značila bi nestajanje još jedne lepe i makar Beograđanima bitne stvari, kao što je to slučaj i sa nedavno nestalom kaldrmom sa Kosančićevog venca.

No, ostavimo sada na trenutak istoriju, emocije i slične nelukrativne kategorije koje gradske vlasti izgleda nisu u stanju da razumeju i fokusirajmo se na obećanja.

Najavljeno je da će novi most biti tri puta širi, sa četiri nove trake i da će biti osposobljen za prelazak pešaka, biciklista, tramvaja, automobila ali i pazite sad, metroa!

To je ono što papreno košta i još ga nema ni na vidiku. To je onaj vid saobraćaja koji ne postoji u Beogradu i koji izvesno još neko vreme neće postojati jer se metro ne gradi brzo, a što je još bitnije, ni jeftino.

Podsetimo, metro se čeka već decenijama, ali para nije bilo ni u daleko bogatijoj Jugoslaviji, dok današnja Srbija ne može da organizuje ni gradsku voznu liniju Beograd – Pančevo.

Ovakva najava više zvuči kao revija lepih i megalomanskih želja trenutnih vlastodržaca i kako stvari stoje velikih protivnika legalizma i urbanizma.

Najavljeno je i da će most biti istog kapaciteta kao i onaj Preko Ade sa sve pristupnim saobraćajnicama kao i da će biti pet puta jeftiniji!

Vredi istaći, da valjda poneseni željama, gradski čelnici su najavili još jedno čudo – izmeštanje starog mosta na neko drugo mesto!

„Planiramo da se Stari savski most reparira i sredi. On bi trebalo da služi građanima kao pešački most, a ta odluka zavisiće od potreba i dogovora sa građanima“, rekao je Vesić i upisao, možemo se kladiti još jednu laž u svojoj karijeri.

Ne znam za vas ali meni ovo deluje kao neke druge ranije izrečene šarene laže. Poput 3 milijarde dolara investicija za 3-4 godine izgradnje tzv. Beograda na vodi, da bi na kraju ispalo da se radi o uzurpatorskoj investiciji od 300 miliona dolara na 20-30 godina uz prateći lex specialis kojim je deo grada pored Save izuzet iz pravne legilslative Srbije.

Rušenje mosta najavljeno je za sledeću godinu, a da nismo čuli ni reč o tome kako će Beograd funkcionisati bez ovog mosta. Kako će se to odraziti na transport oko glavne Železničke i Autobuske stanice koje još nisu izmeštene, iako je to obećano odavno.

Sva je prilika da ćemo dobiti još nekoliko godina saobraćajnog kolapsa i ne razmišljanja o tome da se pored tolike Save, ali i Dunava u dvomilionskom Beogradu most sagradi na drugom mestu, bez rušenja postojećeg i spuštanja kvaliteta života. I to samo zarad projektovanih želja, onih koji su čini se izgubili dosta veza sa realnošću i stvarnim životom, zagledani u samo svoj Beograd na vodi.

Jedino što zaboravljaju jeste da je ovo grad svih nas.

Peđa Popović, tekst za dnevni list Danas

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: