Zvižduci i poruka publike 62. Sterijinog pozorja žiriju: Samo straha treba da se stidimo!

Drzak, prepotentan i nevaspitan bio je odgovor predsednika žirija Mikija Manojlovića, kada je sinoć u Srpskom narodnom pozorištu odgovarao na salve zvižduka, pištaljki, negodovanja, ljutnje, nezadovoljstva i žestokih komentara uvređene publike, dok je obrazlagao odluku o ovogodišnjim „nagradama“ na upravo završenom 62. Sterijinom pozorju u Novom Sadu. “Niste razumeli, niste čitali, niste shvatili” – sasuo je Miki nadmeno pozorištancima, sterijancima, Novosađanima, gostima, kritičarima, kolegama glumcima, studentima, novinarima… Jer je, sumnja se, odlučio po političkom diktatu, a ostali ga članovi, uplašeni, ili ucenjeni, vrag bi ga znao, milom ili silom, poslušali da žiri 62. Sterijinog pozorja ne nagradi ni jednu predstavu na festivalu, a cinično dodeli dve nagrade, i to “svim učesnicima” i Specijalnu Sterijinu nagradu “publici” Pozorja.

Paradoksalno je, čulo se u publici, i licemerno da se ne dodeli ni jedna nagrada, a da se u isto vreme svima dodeli nagrada! Nagraditi sve, znači ne nagraditi nikoga! Doveden je u pitanje sam čin takmičenja i institucija Sterijinog pozorja!

Žiri/Miki to ovako obrazlaže:

“Danas, sagledavajući ambicije, talenat, napore, viđene domete i okolnosti u kojima stvaraju učesnici takmičarskog programa, u vremenu nenaklonjenom pozorišnom stvaralaštvu i institucijama kulture, te posebno u složenim i teškim uslovima u kojima Sterijino pozorje nekako opstojava, kao i primernu odanost novosadske publike Sterijinim igrama, žiri jednoglasno odlučuje da dodeli dve zaslužene Sterijine nagrade… “

“Zaslužene nagrade”, reče Miki, i potom se usudio da doda da su se “do sada, u poslednjih 15 godina često delile i nezaslužene nagrade” i samouvereno se zapitao “treba li da nagrađujemo osrednjost, pa pljunuo u lice kolegama glumcima, scenografima, kostimografima, rediteljima, selektorima, članovima žirija…!

Ovo je prvi put u istoriji Pozorja (ili, kako vođa voli da kaže „u novijoj istoriji Srbije“) da niko nije dobio nagradu za najbolju predstavu, tekst, glumačke bravure… već su sramno, cinično i potcenjivački kolektivno nagrađeni svi učesnici festivala! I publika, ta prezrena, nagrađena publika, koja je dobila priznanje za sedam dana gledanja i aplaudiranja ansamblima, predstavama, glumcima, koji nisu dobili ni jednu nagradu, jer je nisu zaslužili!

„Kako te nije sramota, kakva nagrada, ne treba nam, vrati honorar, nisi zainteresovan ni za srpski jezik, ni za kulturu… ne budi kukavica i preziri kukavice“, uzvikivali su glumci, studenti, publika…. A, Miki (koji je u nekoliko navrata otvoreno izražavao simpatije za lik i delo donedavnog premijera Srbije), odgovarao: „Nemojte vi meni govoriti kako se brani ova zemlja, ja to radim na raznim meridijanima!“.

Nekolicina mladih ljudi u gornjim redovima dupke pune velike sale držala je ogroman beli transparent na kojem je pisalo „Samo straha treba da se bojimo!“.

Na bini, uz Mikija stoje svi članovi žirija, osim Nikite Milivojevića: Aleksandar Popovski, Isidora Žebeljan i Emina Elor. Emina spuštene glave, u jednom momentu, u pola glasa, ali čuje publika u prvim redovima, predlaže Isidori da siđu s bine. Ova ne pristaje. I Emina ostaje na bini. Završilo se, sišli su, Emina ostaje u sali, seda sa strane, plače… U foajeu je pita stariji gospodin: „Eminice, šta vam je ovo trebalo?“.

Potpisniku ovih redova ovo je prva Sterijina nagrada. Upisaće to u svoj CV. I šta sledi? A da mi to naše Sterijino pozorje lepo ukinemo i mirna Bačka, kad nam se već tako lepo sugeriše? I glumce, i pozorišta i reditelje i scenografe i kostimografe i ine? I publiku? Šta će u glavnom gradu Vojvodine pozorište, a i tom Sterijinom nije tu mesto! Verujem da delim oduševljenje svih nas i zahvalnost, dakako, pre svega, članovima ovogodišnjeg cenjenog žirija!

Branislava Opranović, tekst za portal Autonomija

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: