Drastično opada broj dece zaštićene MMR vakcinom

Postoji li opasnost od ponovne epidemije malih boginja u Srbiji? Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije pokazuju da sa godinama drastično opada broj dece zaštićene MMR vakcinom protiv zauški, rubeola i malih boginja.

U Beogradu je u 2016. trećina dece ostala nevakcinisana, a situacija nije ništa bolja ni u drugim većim gradovima. Stručnjaci kažu da je sve posledica neinformisanosti i neznanja.

Veoma zarazna, bolest koja će u jednom naletu zaraziti svu nevakcinisanu decu - tako lekari opisuju virus malih boginja koji je nekada kosio oko dva i po miliona dece godišnje. Uvođenjem MMR vakcine sedamdesetih, broj obolelih je višestruko smanjen, a epidemije su se proredile.

Od 2001. do 2012. godine roditelji u Srbiji nisu dovodili u pitanje vakcinu protiv malih boginja, pa je više od 95 odsto dece primilo vakcinu. Procenat vakcinisane dece od tada počinje da opada, da bi za 2016. godinu bio na minimumu - 81 odsto. Drastičan pad beleži i Beograd, a prošle godine je tek 65 odsto dece primilo MMR vakcinu.

Šta govore podaci, može li se ponoviti scenario od pre dve godine kada je Beograd pogodila epidemija malih boginja?

"To znači da rizik i u Beogradu, odnosno našoj zemlji postoji, ukoliko se nastavi sa smanjenjem obuhvata dece MMR vakcinom", kaže epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda Leposava Garotić Ilić.

Idemo ka tome, a Rumunija je tamo već stigla, upozorava imunolog Srđa Janković i dodaje - za godinu i po dana je u susedstvu od malih boginja obolelo skoro sedam i po hiljada, a umrlo više od 30 ljudi.

"Kada se skupi kritična masa nevakcinisanih osoba u zajednici, a izloženost je stalno prisutna, epidemije će naravno početi da poprimaju sve veće razmere, to ne možemo nikako izbeći", smatra imunolog Univerzitetske dečje klinike Tiršova dr Srđa Janković.

Iako je britanska studija, koja dovodi u vezu MMR i autizam, odbačena, a njen tvorac sankcionisan, kod roditelja strah od vakcine raste, kažu u Tiršovoj. On je, dodaju, razumljiv, ali neosnovan, što pokazuju sva relevantna naučna istraživanja.

"Te dve pojave nisu ni u kakvoj drugoj vezi osim poklapanja vremena kad se dijagnostikuje autizam i vremena kada se daje vakcina, što je statistički neizbežno", navodi Srđa Janković.

Lekari dodaju da je vakcinisanje bezbedno, a kontrola kvaliteta cepiva veoma rigorozna.

"Sve vakcine se prvo kontrolišu u evropskoj Agenciji za lekove, a svaka serija vakcina kod nas se kontroliše u našoj agenciji za lekove i medicinska sredstva", kaže Leposava Garotić Ilić.

Zato, saglasni su stručnjaci, iznenađuje borba dezinformacijama protiv civilizacijske tekovine koja je iskorenila mnoge zarazne bolesti. Antivakcinašima, koji kao razlog navode finansijski motiv, Janković poručuje da je udeo profita na vakcinama u celom svetu tek četiri odsto od ukupnog farmaceutskog profita.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: