Kako je projektovan Đoka na Ušću

– Gospodine predsedniče, treba da potpišete izvedbeni projekat za jarbol na Ušću.

– Daj… Otkud sad tri jarbola?

– To su tri verzije, treba da izaberete jednu. Ova je obična, ova je kosa, ova je s rupama.

– Sa kakvim rupama?

– Za muziku. Znate one morske orgulje u Zadru. Ovo će da bude dunavska frula. Najveća na svetu, 120 metara, 3 i po u prečniku u bazi… Kad dune košava, svira Marš na Drinu…

– Pa može to… Samo mi ne izgleda kao da ima 120 metara…

– To je zato što je zastava 20 sa 30.

– Pa to ko igralište za košarku.

– Hteli ste da se vidi iz Obrenovca…

– Dobro, gde da potpišem?

– Kh, kh…

– Šta?

– Ta je verzija skuplja od druge dve.

– Koliko skuplja? Samo nemojte u mamografima i inkubatorima i u gladnoj deci da mi računate!

– Evo, tu je proračun…

– Srpski se proračun kaže budžet. A što je ovaj drugi kriv?

– To je zbog otpora sili vetra. I bio bi najviši krivi jarbol na svetu.

– Ne znam… Naš narod kakav je, odma bi ga prozvo đoka.

– Dobro zvuči. Nađemo se kod đoke na Ušću.

– Kuš! Ti bi zastavu na đoku. Ne može kriva verzija. Ova frula mi se dopada… Mora Marš na Drinu? Ne može Sve što smo želeli, sve što smo hteli…

– Pa ako ćemo Zvezdinu zastavu umesto državne…

– 20 x 30… Da neće to košava da izdere?

– Neće, armiraćemo platno.

– A šta ako ne bude duvao vetar? To će onda tako veliko baš ružno da visi.

– Možemo da angažujemo helikoptere da prave vetar.

– To će Vulin da završi. 20 x 30… Kako će to da se diže… To ne može jedan čovek…

– Biće mehanizam. Hidraulika. Na dugme.

– A može li da bude lift unutra?

– Za šta?

– Pa da nekad mogu odozgo da držim govor.

– Kao sveti Alimpije?

– To bi mogla da bude krsna slava jarbola. Možemo li da završimo do 9. decembra?

– Možemo, ako angažujemo vojsku.

– To će Vulin isto da završi. I neće da padne? Da pukne bruka… Da se slomi… 120 metara…

– Pa zato košta toliko, da ne padne. Da ne košta, imali bi i Hrvati takav, ako ne i veći.

– Oni orgulje, a mi frulu. Je li baš mora Marš na Drinu? Može Moravac? Košava zviždi, a narod oko jarbola igra kolo.

– Može sve, samo košta…

– Kad je za narod, ništa nije skupo. A šta je ovo na Savi nacrtano?

– To su gondole, za turiste.

– Meni liči na opanke?

– Pa napravićemo gondole da liče na velike opanke.

– Odlično! Holanđani su od klompi napravili suvenir, a mi se opanaka stidimo. Opanak je nama druga kolevka. A mogu li te gondole da liče i na šajkače?

– Mogu.

– Pa da jarbol svira šorom šajke a Dunavom šajkače.

– Evo, pišemo. Šteta što ste predsednik, mogli ste da budete arhitekta.

– Nisam imao izbora. Korak nazad za arhitekturu, korak napred za Srbiju. A šta ako ptice naprave gnezda u rupama?

– Možemo da postavimo snajperiste na Genex, da ih ubijaju.

– Može, to će Vulin da sredi.

– Ako niste ozbiljno mislili da držite govor sa vrha jarbola, treba da se dogovorimo šta će da bude na vrhu.

– Ja bih crvenu zvezdu, ali pogrešno će se protumačiti…

– Šta mislite na dvoglavog orla? Zlatnog?

– Od pravog zlata?

– To nismo budžetirali…

– Daće penzioneri nakit da pretopimo. Oni su uštedeli i za jarbol. Predsednik koji ima ovakve penzionere ne treba da brine za svoju budućnost.

Nenad Veličković, Peščanik.net, 29.06.2017.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni: