Ko je odgovoran za logore u Vojvodini?

Mediji u Srbiji objavili su vest da su se Kolinda Grabar Kitarović i Aleksandar Vučić dogovorili da se bivšim hrvatskim zarobljenicima omogući poseta logoru u Stajićevu. To isto – da posete logor – tražila su udruženja iz Hrvatske u više navrata do sada, ali im nikad nije bilo udovoljeno. Ovdašnja udruženja uporno su se protivila nameri hrvatskih branitelja da u Stajićevu postave spomen ploču. Štrajkovalo se glađu i zahtevala smena tadašnjeg predsednika zrenjaninske skupštine Aleksandra Martona, a posete su odlagane, jer policija nije mogla jamčiti sigurnost bivšim logorašima.

Možda će se ovoga puta, baš zahvaljujući dogovoru sa srbijanskim predsednikom, hrvatskim braniteljima i posrećiti, ako to nije previše cinično reći, da posete logor u kojem su, pored vojnika, bili zatočeni i civili. Srbijanske vlasti, međutim, ne bi smele stati samo na tome da omoguće posetu, one bi morale ići i korak dalje.

Naime, pitanje logora u Vojvodini, a dakako i u Srbiji, moralo bi se, bez ikakvih kalkulacija, otvoriti i detaljno istražiti. U otvaranju tog pitanja moralo bi se doći do odgovora kako je došlo do toga da se u Srbiji otvaraju logori za ljude, borce i civile, zarobljene na teritoriji druge države? Po čijoj odluci je to učinjeno i kada je i na osnovu čega takva odluka doneta? Moralo bi se, takođe, ustanoviti i koliko je ljudi bilo zatočeno u tom logoru? Koliko vojnika, a koliko civila? Koliko muškaraca, a koliko žena? Osim toga, trebalo bi odgovoriti na pitanja kako se sa tim ljudima postupalo u logoru? Da li je bilo silovanja i mučenja zatočenika? Koliko je ljudi ubijeno u logoru? Da li je neko, kad i kako odgovarao toga? Da li su logor obilazile misije Crvenog krsta i kakve su izveštaje misije tom prilikom i kome distribuirale? Napokon, kada su logori zatvoreni? Na osnovu čije odluke? Pored ovih, trebalo bi vojvođansku javnost, pre svega, upoznati i sa time koliko je logora, osim ovog u Stajićevu, postojalo na teritoriji Vojvodine i gde su se sve oni nalazili.

Na sva ova, ali i druga pitanja koja bi mogla postaviti u vezi sa gore navedenima, trebalo bi pružiti jasne i nedvosmislene odgovore. Jer, ništa toliko ne narušava samopoštovanje Vojvodine koliko manipulisanje i skrivanje neprijatnih činjenica iz, ovoga puta, bliže prošlosti. Suočavanje sa mračnim stranicama nije samo dokaz političke zrelosti, nego i prvi praktičan korak prevazilaženja neprijatnih i frustrirajućih istorijskih epizoda.

Tihomir Novak, kolumna za portal Autonomija

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni: