Ministarka: Strategija rađanja predviđa skraćeni rad, ali ljudi ne znaju svoja prava

Ministarka bez portfelja zadužena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović kaže da Srbija ima izuzetnu strategiju za podsticanje rađanja još od 2008. godine, ali da je problematična primena u praksi - da ljudi malo znaju svoja prava i ne koriste mogućnost skraćenog radnog vremena. Ali, za to, navodi, treba dati i benefite poslodavcima.

U poslednjih deset godina broj stanovnika u Republici Srbiji smanjen je za oko 350.000 ljudi i to samo na osnovu prirodnog priraštaja. To su podaci Republičkog zavoda za statistiku za perod od 2006. do 2016. godine i to praktično znači da je u Srbiji svake godine nestajala po jedna opština veličine Prijepolja, Bečeja ili Savskog venca.

Ipak, treba reći i da se u prvom kvartalu ove godine rodilo se više beba u odnosu na prva četiri meseca prošle godine.

Država je do sada pokušala da popravi ovu statistiku primenom različitih mera, koje nisu do sada dale ozbiljne ili željene rezultate. Prošle godine Srbija je imala najmanje novorođenčadi od kada se prati njihov broj, a to je od 50-ih godina prošlog veka.

Ministarka Đukić Dejanović kaže da su posledice toga - da smo stari i da je prosek života u Srbiji bio do skoro 42,7, a sada je 42,9 i to govori o reproduktivnom potencijalu naše zemlje.

Ona navodi da se u nekim mestima, na primer, u Crnoj Travi, dešavalo da se za godinu dana ne rodi nijedna beba. Navodi da se radi poslednjih deset meseci na pronatalitetnim merama, a da je važna uloga i lokalne zajednice, osnaživanje porodica i razgovor sa njima.

Prošla godina je bila najgora, od kada se prati rađanje beba, navodi. Ipak, kako kaže, ohrabruje podatak da je rođeno 1480 beba više u ovom periodu nego prošle godine.

Istakla je da jeste problem natalitet, da jesmo stariji kao narod, ali je dodala da, s druge strane, živimo duže.

Na odluku da se planira dete utiče siromaštvo, ali ono nije jedini, ni najbitniji faktor, kaže ministarka dodajući i da pojedine skandinavske zemlje, sa mnogo boljim životnim standardom, imaju slične probleme.

Ipak, veoma važan faktor je finansijska situacija. Na konstataciju da pojedini delovi zemlje ostaju prazni, da se ljudi iseljavaju, kaže: Ne možete nekom čoveku zabraniti da se preseli iz nekog malog mesta, da nađe posao i školuje dete, ali može da se uradi nešto na tome da ima te uslove i kod svoje kuće.

Strategija za podsticanje rađanja izuzetna

Ministarka Đukić Dejanović navodi da Srbija ima izuzetnu strategiju za podsticanje rađanja još od 2008. godine, ali da je problematična primena u praksi.

Ljudi koji su zaposleni teško se odlučuju na drugo dete, odlažu planiranje prvog deteta, navela je.

Kako dodaje ministarka, sve kasnije se stvaraju bračne i vanbračne zajednice koje jesu preduslov za planiranje porodica, pa prema statistici, žene u njih ulaze u 28, 29. godini, a muškarci u 32.

"Istraživanje obavljeno među 126.000 zaposlenih nam je pokazalo da je zakonska normativa  korektna, ali da je poslodavci i radnici ne znaju", kaže.

Ministarka navodi da se ne koriste dovoljno zakonom omogućeni neklasični oblici radnog vremena. "Imate mogućnost da ne bude fiksno radno vreme, mogu da biraju radno vreme, rade od kuće, skraćeno radno vreme - "part time"... Te razne oblike neklasičnog radnog vremena ne koristimo dovoljno, a to bi roditeljima dalo mogućnost da uskladi roditeljsku obavezu sa radnom", dodala je.

Poslodavci se ne interesuje za ovu temu, ali i država mora da bude interventna, navodi. Đukić Dejanović kaže da su, u razgovoru s poslodavcima, shvatili da oni od države očekuju neke benefite, vezane za porez, ukoliko pružaju takve mogućnosti roditeljima.

Kaže da želi da se normativa u tim okvirima reguliše i da se razgovara s poslodavcima, što će biti cilj njenog rada.

Opšte je poznato da u Srbiji trudnice ostaju bez posla ako rade "na određeno vreme", čim poslodavac sazna da su u drugom stanju. Jednostavno im ne produži ugovor i time ne krši zakon.

"Zakon o zabrani diskiminacije je indirektno je prekršen, nema diskusije da se u realnosti to ne događa, moraćemo da iznađemo način da sitimulišemo poslodavce koji nisu takvi", kaže na to ministarka, dodajući da kažnjavanje neće dati neke rezultate. Podrazumeva se, kaže, da inspekcije rada i neki drugi, nadležni organi rade svoj posao.

Neželjene trudnoće: Obrazovanje zatajilo u školi i porodici

Na svaka četiri začeća u Srbiji, tri su abortusa. Od svoje borbe protiv ove surove statistike, ministarka kaže da ne odustaje.

"Ne odustajem, ne samo ja, nego struka", dodaje. Ističe da smo u samom vrhu u Evropi po broju prekida trudnoća kod maloletnica, i da to govori o obrazovanju najviše.

Obrazovanje u školama i u porodicama je tu zatajilo, kaže ministarka, navodeći da je često u porodici "sramota o tome pričati".

Ove godine od 5. razreda će dečaci i devojčice imati seksualno obrazovanje u okviru fizičkog vaspitanja. "Moraćemo da krenemo ranije da razgovaramo o tim temama..."

Ako roditelji nemaju prave reči, dobro je da uzmu "vodiče", da se postavetuju u Domu zdravlja o svemu tome, rekla je.

Posledice neželjenih trudnoća su nešto što u osnovnoj školi deca treba da znaju, rekla je ona.

Danska kao primer

Kao primer dobre demografske politike, ministarka je navela kampanju u Danskoj "Učinite to za Dansku", volite se za Dansku.

Danci su to jako ozbiljno shvatili, oni su došli do svakog čoveka, u porodici, u firmi, pričalo se o tome da Danskoj nedostaju bebe, da ih to što ih nema dovoljno dovodi u katastrofu, vođena je ogromna  medijska kampanja danske države, navela je Đukić Dejanović.

"Stopa prirodnog priraštaja je -5,1 a bila je -5,3... Ali ne zato što se rađa više beba, i dalje se rađa 9,3 beba na 1000 stanovnika, nego zato što je smanjena smrtnost", kaže.

Ministarka kaže da su sa SANU imali izvanredan skup o boljoj demografskoj budućnosti. "Stručnjaci različitih profila su davali sugestije, a mi u Vladi, koji se ovim poslom bavimo, sami smo sebi obezbedili edukaciju od tih stručnjaka, da bismo pravilno razumeli koje zakone treba da donesemo zarad bolje natalitetne budućnosti".

Bez ekonomskog razvoja i većeg upošljavanja ne možemo govoriti da će ovi parametri biti bolji, ja se nadam da će to jedno za drugim ići, navela.

Ministarka je istakla kao problem i to što nam odlaze najambiciozniji ljudi iz zemlje.

Treba nešto da uradimo, ne samo da kukamo što nam se to događa, nego da pravimo mostove sa njima, sa institucijama u kojima oni rade, to je u planu i moramo da vidimo sa upravom za dijasporu da radimo na tome, jer se do sada veoma malo radilo, zaključila je Đukić Dejanović.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni: