Neprirodna selekcija

Piše: Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas

Danas sledi nostalgično sočinjenije u stilu emisije "Kod dva bela goluba". Ili je možda bolje reći "Kod dva usrana goluba". Ne znam! Odlučite sami!

Elem, početkom davnih devedesetih, starogradske lole koje su se rano vraćale kući - mislim rano ujutru - često su pred pekarama naše zemlje ponosne nabasavale na velike grupe muškaraca i žena, uglavnom u poodmaklim godinama, kako u polumraku svitanja, po svakakvim kijametima, strpljivo čekaju da se otvore dveri pekarske, na bi li kupili takozvani "jeftini hleb" - ili se možda zvao "narodni", zaboravio sam - u pogledu kvaliteta i sastava (mekinje, strugotina i sl.) vrlo sličan onom kojim su liferanti-patrioti birvaktile snabdevali srpsku vojsku.

Objektivno posmatrano, ti su prizori izgledali ekstremno čemerno ( još uvek ih čuvam u kolektivnom pamćenju) ali sa tačke gledišta čekača jeftinog hleba, dakle subjektivno, to su bili dostojanstveni skupovi prkošenja "nepravednim i ničim izazvanim sankcijama". Ono, fakat, dostojanstvo je netragom nestajalo u stampedu koje bi nastajao onoga trenutka kad bi se otvorile dveri pekara, jer, pazite, "jeftinog" (ili "narodnog") hleba nije bilo dovoljno za sva gladna usta, pa su se - po principu prirodne - umal ne napisah "narodne" - selekcije (eh, taj Darvin) - korice hleba dokopavali isključivo najjači i najsposobniji.

Istini za volju i narodne glavešine su čekale u redovima, ali ne za jeftini hleb, nego u redu za džakove od naroda opljačkanih deviza, za besplatne audije i mercedese, kuće na Dedinju i ostale stvari koje vole mladi - ni toga nije bilo baš za sve, samo za najjače i najsposobnije - a bilo je i takvih glavešina, Vulin na primer, koji je, kad je Rogonja doleteo sa paprenim računom, pred vojnom komisijom u Bubanj Potoku strpljivo čekao u redu da ga upišu na spisak poginulih za otadžbinu, ali ga je komisija decidirano odbila.

A zašto, možda se pitate? Zato što se Vulin pred tom komisijom nikada nije ni pojavio, eto zašto. Pa zašto onda Vulin - možda se i to pitate - javno hvali i telali da je hteo herojski da pogine, ali da je - uprkos najboljim namerama - u tome bio sprečen iz zdravstvenih razloga? Eh, zašto! Zato što te i takve priče imaju odličnu prođu u populaciji koja je slepo poverovala - i još uvek veruje - da hleba nije imala (i nema) da jede zbog "nepravednih, ničim izazvanih sankcija" i zavere Brisela i Vatikana, a ne zbog toga što su je do kole kože opljačkali i upropastili oni zbog čijih su basnoslovnih brljotina sankcije i uvedene. A zašto... Nema kraja raznim "zašto", zato se tokom vikenda odmorite, budite srećni što ste preživeli još jednu nedelju i što su centri za socijalni rad subotom i nedeljom ne rade.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: