REM je partijski servis vlasti, a Vučić je kreator ambijenta u kome je uterivanja straha u kosti novinarima podrazumevajuća aktivnost

Željko Mitrović ima pravo da na primitivan način pomaže Vučiću, ali posao REM-a je da ga spreči kada to odudara od zakona

Ko je odgovoran za nasilje nad novinarima, od napada na inauguraciji do obijanja stana novinarke KRIK-a, što je očita pretnja, na koju ministar policije daje odgovor „u kraju u kom živi novinarka KRIK-a ordiniraju dve kriminogene grupe“? Pitamo Slavišu Lekića, predsednika Upravnog odbora Saveta za štampu i predsednika NUNS-a.

„Predsednik Vučić kreator je ambijenta u kome je uterivanja straha u kosti novinarima, podrazumevajuća aktivnost. Znate kako kažu: sila masi daje ubrzanje! U takvim okolnostima, logično je da vas članovi falange legitimišu dok vam drže ’kragnu’ na vratu, da vas tužilaštvo opominje zbog nestrpljivosti i da ministar policije propisuje delatnost novinarskih i medijskih udruženja“.

Kada poslanik vladajuće partije Đukanović zatraži nagradu za napadače na novinare to je demokratija, sloboda govora ili diktatura vladajuće partije?

To je bahatost vladajuće partije u maniru dosetke: „Oprostiće ti Đuka što te je tukao!“ Njegov rejting posle te bebaste dosetke skočio je toliko da je postao verni sadrug raznim Vučićevićima, Krstićima, Milovanovićima, Dejanvukstankovićima i ostalim SNS musketarima u odbrani zemlje od onih koji hoće da „prave haos“. A tužilaštvo se retko odlučuje na avanturu istraživanja i pritvaranja onih koji rade ne uvek i u interesu - države.

Da li je desetominutno čitanje otvorenih pisama zloupotreba nacionalne frekvencije i zašto ne reaguje REM?

To nije zloupotreba nacionalne frekvencije, to se kosi sa zdravim razumom, ali ovo drugo nije u domenu REM-a. REM se ponaša kao akter priče o tome šta raditi kad sretnete medveda: legnete i pravite se mrtvi. Zašto? Pa, odgovore možemo pronaći u minulom radu i stvarnim biografijama članova REM-a. REM ne radi u interesu javnosti i ne štite korisnike usluga elektronskih medija. Jer REM je partijski servis stranke na vlasti! Pink je kompanija Željka Mitrovića, kao što su i Informer i Srpski telegraf, čije god da su firme, nečije privatne prćije koje će jednom možda odgovarati zbog ovog šta rade. Mitrović ima pravo da smatra da na taj, primitivan, način, pomaže Vučiću ali posao REM-a je da spreči kada to odudara od zakona.

U obračunu protiv Kurira, Pink zaboravlja da je i sam često bio dužnik državi za poreske obaveze?

Zato što funkcionišemo u društvu plitkog sećanja. To vam je isto kao kad Vučić nedavno kaže – „Ja nikad nisam vodio nacionalističku politiku“, a niko od 30 prisutnih novinara da se priseti i podseti ga na onu filantropsko/matematičku radnju „sto za jednog“! I nije samo Pink bio dužnik, i ne duguje samo Kurir. Kompanija Novosti duguje više od 300 miliona za porez.

Ko i kako krši kodeks novinarstva danas?

Novinari i urednici. Ne zna se šta više urniše profesiju: politički i ekonomski pritisci, tabloidizacija, zastrašivanje novinara, autocenzura, ostrašćenost…! Najviše me brine nezapamćen medijski linč neistomišljenika. Za preteču tabloida smatraju se pamfleti iz XVIII veka koji su prikazivali Mariju Antoanetu kao podivljalu životinju čiji je plen Francuska ili kao prostitutku najnižeg nivoa. To je bio način obračuna sa monarhijom. Danas vlast koristi tabloide da prezir prema neistomišljenicima prenese široj publici. Savet za štampu, nezavisno je samoregulatorno telo u čijoj nadležnosti je i iznošenje javnih opomena za kršenje etičkih standarda utvrđenih Kodeksom novinara Srbije. Ali u situaciji gde imate, ne tabloidizaciju medija, već tabloidiotizaciju Srbije, većina „medija“ ne reaguje na kolegijalne kritike, ne obavezuju ih stavovi Saveta za štampu, ignorišu čak i sudske postupke. 

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: