Svetislav Basara - Isterivanje dijaloga

Piše: Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas

Lakše je iz Srbina isterati đavola nego ga uterati u dijalog. Ali pre nego što zađemo u sitna dijaloška crevca, nije zgoreg demitologizovati reč "dijalog" koja sve više poprima "bremenitu", metafizičku "dubinu", poput, recimo, reči "dijaspora", iako u doslovnom prevodu sa grčkog znači samo "razgovor" i ništa drugo.

Da li napred rečeno znači da smo mi, Srbi, ćutljivi, introvertni svati, zatočnici poslovice da je čovek gospodar neizgovorene, a rob izrečene reči? Ma jok! Ma kakvi! Oduvek i povazdan brbljamo kao navijeni - pritom najčešće lupetajući kao Maksimi po diviziji - spremni ko zapeta puška da sa svakim zapodenemo razgovor, ali - tu je kvaka - "pod našim uslovima": što će reći - pod uslovom da sagovornik/ci ćutke sasluša šta pričamo i da je unapred spreman da prizna da smo apsolutno u pravu. U protivnom...Šta biva u protivnom? Osvrnite se oko sebe, pa će vam se "samo kasti".

Tako je bilo i nakon što je jednog tmurnog dana, naoko niotkuda pojavio Rogonja i odneo Kosovo. Iz prestoničkog Kitaj Goroda momentalno su se začuli krici "ne damo", "nećemo", "nikad" , a kao dokaz da misle ozbiljno, visoki slavskopojasni tutumraci su demolirali Beograd, što je - pretpostavljam - u Prištini bilo propraćeno masovnom grižom savesti i snažnim duševnim bolom.

Sa druge strane, iz Euromahale su se oglasili - doduše nešto tiši - povici "priznaji", "potpisuj", "daj da skidamo bedu s vrata" i svi ti kosovski krici i šaputanja lako su mogli navesti onog našeg turistu sa Marsa na pomisao da se tu radi o još jednoj, možda i najdubljoj, srpskoj podeli, ali tu se u stvari radilo (i nastavilo da se radi) o čvrstom nacionalnom jedinstvu u endemskoj sklonosti da se teški problemi problemi rešavaju na lak način - kolektivno, jednim udarcem, na dža i bu, preko kolena - a kad ima džebane - i preko mušice nišana, u svakom slučaju na način koji neće remetiti palanačku udobnost ni jedne od šatro zaraćenih prestoničkih mahala. Ko, božemeprosti, u vreme onih UKS Tribina za Kosovo: Daj da za sat vremena oslobodimo Kosovo, pa da idemo na piće i krkanluk.

Vidim da mnogim opozicionim personama dramatis sam pomen reči dijalog podiže kose na glavama, da im je sumnja mnogo veća od nade, da - prozorljivi, kakvi su - unapred znaju da će JSP Vučić "držati banku" i da će - odazovu li se njegovom trojanskom pozivu - biti izložiti teškim neprijatnostima. Ne znam otkuda uopšte antidijaloškoj gospodi (i damama) ideja da se teški, maltene nerešivi, problemi mogu rešavati na prijatan način, uz piće i meze, zajebanciju, u krugu prijatelja (i dvojke) i u pauzama karanja silikonskih sekretarica, kao što ne znam šta Vučiča & Co navodi na pomisao da ti problemi mogu biti rešeni zato što oni tako hoće. Predstojeći dijalog - ako do njega uopšte dođe - u stvari neće biti dijalog o Kosovu, nego o Srbiji. Ako se taj dijalog ne uspostavi - u šta čisto sumnjam - potpuno je svejedno je hoće li Kosovo biti priznato ili ne.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: