Vatra u bioskopu, voda u ušima

Piše: Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas

Sećate li se velikog povodnja s proleća dve hiljade četrnaeste i velike panike koja se raširila Srbijom, a koju su do nebeskih visina raspirivali upravo oni čija je dužnost bila da je suzbijaju - što će reći nadležne državne službe na čelu sa A. Vučićem u tadašnjoj alotropskoj modifikaciji premijera.

Slušajte sad 'vamo! Da je povodanj - daleko bilo - potrajao još nekoliko dana, garantujem vam da bi krivica za izlivanje reka i posledičnu štetu u ljudstvu i materijalu bila pripisana "izdajnicima", "petokolonašima" i "opozicionarima". I ovako je ta optužnica visila u vazduhu, ionako su svi oni koji tih dana nisu izgledali dovoljno poplavljeno i propisno uspaničeno, bili sumnjivi, bilo je tu - ako se dobro sećam - i nekih apšenja zbog lupetanja na Tviteru.

Sve u svemu, Srbija je tih nabujalih dana - kao i toliko puta u svojoj istoriji - ličila na bioskopsku salu u kojoj je usred projekcije neki šaljivčina iz čista mira povikao: požar! Sad će mi onaj komentator - koji je onomad ustvrdio da devedesetih pred pekarama nije bilo nikakvih gužvi i da je hleb "sava" nešto najbolje umešeno od srpskog brašna - bezbeli nabiti na nos zlonamerno minimiziranje opštenarodne opasnosti i reći da je poplava vaistinu bila biblijskih razmera. To je, da kažemo, delimično tačno, ali je isto tako tačno da poplava nije nastala u deliću sekunde, nego su reke i rečice danima nadolazile, da bi nadležni službenici - do tada zabavljeni sitnim ljudskim radostima - povikali - Mirko, pazi, voda! - tek kada je voda došla do grla.

Slično mi - samo sa obrnutim ideološkim predznakom - izgleda pokušaj dela opozicije, nevladinih organizacija i krugova dvojke da krivicu za ubistva u centrima za socijalni rad pripišu tirjanskom, nenarodnom režimu Aleksandra Vučića, kome se svašta može prebaciti, ali ne i neraspolaganje sposobnošću prekognicije zločina koja je - u ovom trenutku dijalektičkog razvoja sveta - moguća samo u bioskopima, a ni tamo se nije naročito pokazala, kao što smo se uverili u filmu Minority Report.

Nikada Srbima - bez obzira na "boju" - neće ući u glavu da postoje stvari i pojave protiv kojih se može boriti - poplave na primer - ali i stvari i pojave protiv kojih se ne može boriti, a u tu grupu spadaju apsolutno nepredvidiva - i otuda nesprečljiva - ubistva iz niskih strasti, koja, nota bene, prolaze maltene nezapaženo ako se ne dogode u nekoj državnoj ustanovi. Takva ubistva su uračunata u rizik života na ovom guravom svetu i ona se povremeno događaju - uzmimo primer Brejvika - i u državama kojima se ne može prebaciti nasleđe mračne prošlosti u traljavost državnih službi. A to im se ne može prebaciti jer se - za razliku od Srbije - u tim državama uspešno bore protiv stvari i pojava protiv kojih se može boriti.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: