Viktor Ivančić - Bilježnica Robija K.: Šesta pička spašava maršala

Piše: Viktor Ivančić

Robi K. (IIIa)

Mi obitelj na lito budemo kod mog dida na Šolti. Mama i tata i moja sestra Damjana su popodne otišli u selo na groblje. Tamo su oni išli da obađu grob od pokojne bake. Dida je bijo u svojoj sobi. Ja sam igrao se u dvoru. Dida u sobi na vitrini ima kafeni kipić. Kipić stoji do slike od pokojne bake. Kipić ima visoke čizme i dugi kaput. Plus drži ruke na leđima i zamišljeno gleda u pod. Dida je sidijo na rubu od postelje i rekao je kipiću: „Vidiš li ti, druže Tito, šta se ovo događa? Banda se totalno pustila od kraja! Došlo je dotle da oće da ti maknu ime trga u Zagrebu! Mamicu in jeben ustašku, da in jeben ustašku mamicu…“

Ja sam didu ćiribimbijo kroz vrata. Dida je trljao se po čelu i uzdisao je. Onda je on rekao kipiću: „Samo reci, druže Tito, i mi krećemo u akciju! Cila šoltanska ćelija je spremna! Već smo podmazali i naoružanje šta smo ga posli rata bili sakrili u konobama, pojatama i gustirnama! Samo daj komandu i jebaćemo in milu mater…“ Onda sam ja dida pitao sa vrata: „A zašto on ne govori?“ Dida je okrenijo se i pitao je: „Ko?“ Ja sam rekao: „Pa kipić!“ Dida je rekao: „Nije to obični kipić, unukiću, nego maršal Tito! I govori on, govori! Samo to šta on priča nije za svačije uši!“ Ja sam pitao: „A zašto ga ja ne mogu čut?“ Dida je rekao: „Zato šta si još previše mali i nisi član pokreta!“ Ja sam pitao: „A oćul i ja bit član pokreta?“ Dida je rekao: „Oćeš, unukiću, oćeš, čim malo porasteš! Aj sad se pođi igrat u dvor da dida završi sastanak ćelije!“

Onda sam ja otpičio u dvor igrat se. Poslje su mama i tata i Damjanica vratili se sa groblja. Mama je itnila boršu na stol i rekla je: „Mi stigli! Šta ste radili ti i dida?“ Ja sam rekao: „Ja san se igra sa robokapom, a dida sa maršalom!“ Tata je rekao: „Prva liga! Damjana se na bakinom grobu igrala sa barbikom! Vi troje ste baš ekipa!“ Onda je mama ugibala kroz kužinu i proćirila je kroz vrata od didine sobe. Onda je ona okrenila se i rekla je: „Nemoš virovat, čoviče! Zaspa je u ciloj robi sa kipićom u naručju!“ Tata se nakeserijo: „Mogu samo zamislit šta bi ti rekla pokojna mater da ga vidi!“ Mama se kesila: „A nije bogami ni drugu Titu lako! Ženija se čovik pet puti, a onda je spa na to da završi u postelji sa starin kenjcom!“ Tata je rekao: „Znaš kako kaže narodna poslovica – šesta pička spašava maršala!“

Moj dida je spavao sve do sutra. Samo prije nego šta se on probudijo su turisti pičili u dvor od kuće. Mi obitelj smo svi zinili od ošamuta kad smo vidili da ima ih mali miljon. Jedna teta sa ljubičastim šeširom je rekla: „Mi pročitali oglas na internetu i došli!“ Onda je dida uletijo u dvor i pitao je: „Jeste svi iz Zagreba?“ Turisti su klimali sa glavušama i govorili su da jesu. Dida je rekao: „Okej, posli ćemo provjerit lične karte! A sad prvo da vas smistimo!“ Onda je on pokazivao sa rukom: „Vas pet u oni aparpman gori livo! Vas pet u oni aparpman gori desno! Vas četri u onu sobu iza kužine!“ Tu je moja mama uletila: „Ali, čako, pa tu mi spavamo!“ Dida je njoj rekao: „Vama san namistija štramce u konobu! Interes turista je na prvon mistu!“ Tata je zatiltao sa očima i rekao je: „Pa šta ti je, čoviče, nemoj zajebavat…“ Dida je rekao: „Ti, zete, ne seri! Bolje bi ti bilo pomoć ljudima unit kufere!“

Poslje je mama sa teškim bjesnilom odjurila na mulić. Ona je vikala: „Ne mogu virovat da se ovo događa! Ne mogu majkemi virovat!“ Samo onda je prema njoj dotrčala ona teta Mirela šta je ćer od didinog frenda barba Tonina. Teta Mirela je rekla: „Bolje ti je viruj! Jerbo je kod mene ista stvar!“ Mama je pitala: „Koja stvar?“ Teta Mirela je zadihano i kroz suzice rekla: „Staro prdilo nas je izbacija iz kuće, skupa sa troje dice! I napunija kuću turistima! Svi iz Zagreba! Eno in sad provjerava osobne!“ Mama je zinila: „Nemoj me jebat? Znači isto?“ Teta Mirela je zajeckala: „Reka nan je da možemo poć spavat u pojatu! Mislila san da će mi muža šlag trevit! Ja san ga podsitila da u pojati drži kozu i da nećemo mi valjda poć spavat sa kozon! Znaš šta mi je stari kretenčina na to reka?“ Mama je pitala: „Šta?“ Teta Mirela je rekla: „Reka mi je – neće se Meri ljutit! Moja Meri je navikla na gužvu, samo je ujutro dobro pomuzite!“

Mama je iskobečila oči i rekla je: „Pa šta je ovo, bogte jeba? Koji se ovo kurac događa?“ Samo onda je neko sa ceste doviknijo: „Znan ja koji se kurac događa!“ To je bila ona teta Lucija šta je ćer od šjor Bepa šta drži konobu. Teta Lucija je spustila se do mulića i rekla je: „Turistička zajednica otoka je objavila oglas na internetu da poziva sve Zagrepčane na besplatno ljetovanje na Šoltu!“ Mama i teta Mirela su zinile turbo dizel. Teta Lucija rekla: „I sad od najranijeg jutra dolaze trajekti puni turista iz Zagreba! Ima ih na iljade! Razmilili su se po Šolti ka mravi! Ćaća mi je konobu pritvorija u motel, plus je napunija kuću, a mene je skupa sa mužon i dicon posla da možemo poć spavat u vinograd!“ Mama je rekla: „Nemoj me jebat?“ Teta Mirela je rekla: „Nemoj me jebat?“ Teta Lucija je rekla: „Svi aparpmani su nakrcani sa Zagrepčanima, jebate noj! Eno su ih porazmistili čak u školu i ambulantu! Don Joso je smistija njih dvista u župni ured! Sad mu se župni ured zove tržnica Dolac!“

Samo onda je neko sa ceste govorijo: „Kambumo ovo, kajbumo ono, kakbumo ovo i ono, bumo li sim, bumo li tam, ajd u pizdu mile matere, ja to ne razumin bože tebe! Vrhunski špreham engleski, njemački, francuski i češki, al zagrebački ne ide i ne ide!“ To je bio onaj barba Grgo iz pandurije. Moja mama je njega pitala: „Grgo, šta se ovo događa?“ Murac Grgo je rekao: „A šta se događa, ima ih ka gaštrapana, čoviče! Došli ljudi na besplatno ljetovanje, ko ne bi! Sve su napunili, od Rogača, priko Maslinice, do Stomorske! Nemaš di ugazit, jebate patak, di god zakoračiš zgnječićeš par Zagrepčana! A da ne govorin kako su me umeli sa bolesnim šprehanjem, kajbumo ovo, kakbumo ono…“

Mama je pitala: „Znan, Grgo, al ko je ovo ludilo organizira?“ Teta Mirela je pitala: „Kome je moglo past na pamet da ih zove na besplatno ljetovanje?“ Murac Grgo je rekao: „Ja se u to ne mišan! Ja san u panduriji, a ne u turističkoj zajednici! Ja san samo dobija zadatak da izlipin ove postere po borovima i banderama!“ Teta Lucija je pitala: „Koje postere?“ Onda je murac Grgo zalipijo poster na banderu. Na posteru je pisalo: „Pozor, pozor! Pozivamo sve drage goste iz Zagreba na Welcome Party, večeras na plaži u Nečujmu, isprid Beach Bara Choovita! Pripremili smo za vas tehno glazbu, vatromet i besplatni drink!“

Naveče je mali miljon rulje skupilo se na plaži u Nečujmu. Sa bine isprid bič bara Ćuvita je pičila tehno muzika. Plus je iz pravca Rogača krehao revijski vatromet. Rulja iz Zagreba su pljeskali i dizali su uzrak limenke sa žujom. Don Joso je dogibao do mog dida i barba Tonina i utiho je pitao: „Jesmol sigurni da među njima nema i nevinog svita?“ Dida je utiho rekao: „Šta ćemo sad poć cjepidlačit!“ Barba Tonino je utiho rekao: „Nevinost je ionako precjenjena!“

Onda su se kad je stao vatromet moj dida i barba Tonino popeli na binu i uzeli su nikrofone. Barba Tonino je prvi rekao u nikrofon: „Dobro nan došli dragi gosti iz Zagreba!“ Onda je dida rekao: „Nadan se da ste se svi lipo smistili!“ Barba Tonino je rekao: „Želimo van ugodan i nezaboravan boravak na našen prekrasnom otoku!“ Dida je rekao: „U vašu čast priredili smo besplatni drink i ovi veličanstveni vatromet!“ Barba Tonino je rekao: „A usput smo, dok je traja vatromet, sa četrdesosan kila dinamita sorili pristanište u Rogaču!“ Dida je rekao: „To znači da na Šoltu neće moć ni uplovljavat ni isplovljavat trajekti, pa ćete se kod nas zadržat na duži period!“ Barba Tonino je rekao: „Al šta nas boli kurac kad se odlično zabavljamo, jel tako?“

Ekipa u rulji su gledali se sa lakšom zbunjozom. Onda je dida rekao: „ Mi, turistički radnici Šolte, omogućili smo van ovo besplatno ljetovanje ka nagradu šta ste u Zagrebu odlučili prominit ime Trgu maršala Tita!“ Barba Tonino je rekao: „Cila Šolta se divi vašen herojskom dilu!“ Dida je rekao: „Maršal Tito je bija komunistički bandit koji ne zaslužuje imat trg u ustaškon Zagrebu!“ Barba Tonino je rekao: „U znak bracke solidarnosti sa vašin herojskim dilom i mi smo odlučili prominit ime Šolti!“ Dida je rekao: „Ne želimo da se naš otok zove isto ka šta se zva u jugoboljševičkoj satrapiji!“ Barba Tonino je rekao: „Rekli smo – ako su građani metropole imali hrabrosti raskinit sa mračnon prošlošću, e ona ćemo i mi njihovin stopama!“ Jedan barba iz prvog reda je rekao: „Ljudi, ja ovo nemrem verovat!  Menjali bute ime Šolte?! A kak se bu sad zvala?“ Dida je njemu veselo rekao: „Goli otok!“

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unaprijed smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: