Kodeks oblačenja izazvao polemiku o rodnoj ravnopravnosti, muškarci u Srbiji tvrde da su diskriminisani

Pred nama je još jedna tropska nedelja. Ali se, kada je ulazak u državne institucije u pitanju, zbog toga neće ništa promeniti. Da li bi trebalo, bar u vrelim danima, dozvoliti malo komotnije odevanje onima koji moraju da završe neki posao u tim institucijama. Drugo pitanje koje se čuje u javnosti je da li su pravila oblačenja stroža za muškarce.

Vrata Skupštine Srbije 2006. godine za nekadašnjeg novinara Ivana Radaka ostala su zatvorena. Dolaskom u patikama prekršio je kodeks oblačenja. Zbog toga je komotniju garderobu sutradan zamenio onim što pravilnikom o oblačenju nije obuhvaćeno.

"I onda sam se ja obukao u narodnu nošnju i ušao u Skupštinu. Na ulazu, kad sam ulazio, pripadnik obezbeđenja je rekao 'Kuda vi idete?'. Ja sam se predstavio naravno kao novinar. Izvadio sam svoju skupštinsku, ovaj svoju novinarsku legitimaciju. Pustili su me, jedino su me upozorili da skinem šajkaču jer je to običaj kad se uđe u tuđu kuću, da se skine šajkača", objašnjava Radak koji je nekadašnji novinar Danasa.

Pravilnikom je zabranjeno da se u javnim institucijama nose kratke suknje, bretele, bermude, papuče i dekoltei. Međutim, muškarci misle da je ženama dozvoljeno da se oblače slobodnije.

Građani takođe smatraju da muškarci nemaju ravnopravan tretman kad je u pitanju kodeks oblačenja. Evo nekih od izjava:

"Mislim da nije ravnopravno, pogotovo kada su ove vrućine, jer muškarac mora da bude u farmerkama";

"Haljina leži ženi, muškarcu bermude za takvu instituciju su nepristojne";

"Nije u redu, ako mogu i jedni mogu i drugi, ja sam za to da svi budemo ravnopravni";

"Pošto su ovako letnji uslovi, trebaju naravno da hodaju u bermudama";

"Mislim da bi muškarcima trebalo da se dozvoli da idu u bermudama u institucije u kojima žene mogu u suknjama i haljinama kraćim".

Iz kabineta poverenice za zaštitu ravnopravnosti stiže poruka da kodeks oblačenja za oba pola treba da bude isti.

"Nije bitno da li bermude nose muškarac ili žena, zabranjeno je. Dakle, nije bitno koji god odevni predmet da nosite ako on nije u skladu sa kodeksom oblačenja. A ja takođe, moje lično mišljenje je da mora postojati određeni kodeks ponašanja i oblačenja u svakoj javnoj instituciji", kaže poverenica Brankica Janković.

U redu je da postoji kodeks oblačenja, ali bi i Institucije trebalo da budu dosledne u primeni tih pravila, smatra sociolog Dalibor Petrović.

"Žene na neki način su u poziciji da češće i lakše izvrdaju tim pravilima pa da se dužina te suknje skrati na neprimereno kratko ili da negde gore nose, da kažemo, majicu na bretele. Strogo gledano, mi možemo da kažemo da je to diskriminacija koja ne dozvoljava muškarcu da ide otkrivenih kolena, dozvoljava ženi da ide otkrivenih kolena. Ali, istorijski gledano i društveno gledano, kratke pantalone kod muškarca predstavljaju jednu vrstu negiranja institucije", smatra Petrović.

Nošenje bermuda na poslu i u javnim institucijama problem je i za muškarce u svetu. Zbog njih je jedan 20-godišnjak zaposlen kol centru u Britaniji bio vraćen kući. Sledećeg dana obukao je ružičasto-crnu haljinu iste dužine, kako bi pokazao nadređenima da su njegove koleginice privilegovane.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: