Svetislav Basara - Nacionalno iće i biće

Piše: Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas

Kad god govorim o nacionalnom biću, u meni se probudi uspavani pesnik, a rime naviru same od sebe. Sećate li se da sam vas onomad podsetio kako su UKS-ove tribine o Kosovu i nacionalnom biću posle sat i po govorancija završavale u iću i piću, što je bilo još i dobro, jer su posle izvesnog vremena završile u teškom pičvajzu.

Idemo na drugu strofu. "Nacionalno biće" je idealno pokriće za maglovite, smušene (ali vrlo opasne) ideologije i politike - prepuna ih je novija evropska istorija - koje s jedne izgaraju od ljubavi i brige prema apstraktnom kolektivu (narodu, radničkoj klasi), a s druge ne daju ni pet para za konkretne, pojedinačne pripadnike tog kolektiva, pogotovo ako su "antiprotivni". Kako god, međutim, da okreneš te doktrine, koliko god da ih okitiš, "teškim", "učevnim" rečima i visokoparnom patetikom, sve su to u suštini varijacije lakomislenog, prastarog mita o Zemlji Dembeliji smeštenoj na obalama reka meda i mleka s tim što neke od njih (komunizam, recimo) hiljadugodišnje carstvo projektuju u neko buduće vreme, dočim realističniji nacionalizam svoje carstvo smešta u prostor, to jest - u teritorijalno "zaokruživanje" teritorija naseljenih ovim ili onim narodom.

Kako već rekosmo, nema naroda u Evropi, a možda ni na svetu koji u XIX i XX veku nije naseo na ovu ili onu veliku priču o Zemlji Dembeliji, ali zato ima naroda - mi, Srbi, na primer - koji su naseli na obe i koji - kako vidimo - radosno nastavljaju da nasedaju. Ukoliko me sad pitate - zašto nastavljaju da nasedaju iako su im se obe Srbije Dembelije - i komunistička i nacionalistička - žestoko obile o glavu, odgovoriću vam da je to zato što čovek - bez obzira koliko se moderni svet sekularizovao i materijalizovao - uvek ostaje metafizičko biće koje oseća snažnu potrebu da - veruje, ako ne u ono u šta treba verovati, a ono u bilo šta, a vera kao vera - podrazumeva i veru u čuda.

I eto tajne uspeha naših državotvornih čudotvoraca koji već sto pedeset godina takozvani "nacionalni interes" vide u svemu osim u onom što nacionalni interes jeste, a jeste sledeće: zdravlje nacije, njeno materijalno blagostanje, dobro obrazovanje, kultura, visoka zaposlenost, vladavina zakona, a ne kabadahija, da ne nabrajam dalje? Ne bih da prejudiciram, ali razložno podozrevam da o svemu nabrijanom neće biti ni reči u najavljenoj deklaraciji o opstanku srpskog naroda i njegovog nacionalnog bića, ića i pića. Zato opstanimo bar do novembra, da vidimo šta će nam se u deklaraciji crno pisati.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: